(Подаци о развоју и раду Друштва 1970-2007)

 

 

Друштво за русински језик, књижевност и културу основано је 4. децембра 1970. године у Новом Саду. Иако Русини у Војводини и Републици Србији имају више образовних, културних и других организација и институција, рад Друштва за русински језик, књижевност и културу, које се ангажује превасходно на изучавању, научној обради и даљем развоју русинског књижевног језика у потпуности оправдава више од три деценије постојања. Основне смернице раду Друштва су, полазећи од књижевног стваралаштва и језичких достигнућа др Хавријила Костелника већ на почетку су дали професори језика и књижевности: Хавријил Х. Нађ, Микола М. Кочиш, књижевници Васиљ Мудри и Ђура Папхархаји, публициста Ђура Варга заједно са другим сарадницима и стручњацима у области језика и књижевности.

 

Чланови Друштва су, пре свега просветни и културни радници, књижевници, новинари, публицисти, преводиоци и други поштоваоци русинског језика и књижевности који раде - делују у више од 30 места Војводине и Србије. Друштво има 914 редовних и више од 30 почасних и помажућих чланова. У почасном чланству налази се више познатих слависта - русиниста и поштовалаца русинског језика у иностранству.

 

Рад Друштва одвија се путем подружница основаних у Новом Саду, Куцури, Руском Крстуру, Врбасу, Шиду, Ђурђеву, Кули, Новом Орахову и Сремској Митровици, секцијама у Београду, Госпођинцима, Бачинцима и Кичинеру (Канада), као и непосредно у сарадњи са члановима Друштва у Суботици, Беркасову, Бикић Долу и другим срединама.

 

Захваљујући делатности Друштва, русински језик је у великој мери систематизован, а преводилачке службе, средства информисања и издавачке организације много боље функционишу захваљујући, пре свега помоћи коју дају  и добијају чланови Друштва за русински језик, књижевност и културу. Друштво је организатор или суорганизатор научних и стручних сусрета (скупова, трибина, округлих столова) чији је резултат значајан број публикација које се користе као приручници у области русинског језика, књижевности и преводилаштву.

 

Велики допринос раду Друштва дао је Микола М. Кочиш (1928-1973), један од оснивача и први председник Друштва, који се као лингвиста, педагог и књижевник ангажовао на нормирању русинког језика. Посебан допринос Миколе М. Кочиша представља Правопис русинског језика (1971) и Граматика русинског језика (1974). Микола М. Кочиш ангажовао се и на стручном усавршавању наставника и узучавању двојезичности у овој области, а бавио се и књижевним радом.

 

Друштво издаје свој гласник од 1975. године који се најпре звао "Творчосц" (Стваралаштво, изашло је 13 бројева "Творчосци"), а од 1988. године излази под називом "Studia ruthenica". Штампано је девет бројева "Studia ruthenice". Први број је био посвећен стваралаштву Михајла Ковача,  други Александру Духновичу и русинском питању, у трећем су објављени радови и саопштења са "Дана Миколе М. Кочиша" о русинској филологији и русинским учитељима и школама у прошлости (1993), а у четвртом теме о преводилаштву као духовној потреби мултијезичке средине. Пети број "Studia ruthenice", садржи између осталог саопштења са округлог стола о ликовној уметности Русина, као и о излажењу Српско-русинског речника, шести је обухватио дипломске радове студената Катедре за русински језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду (11), у седмом су објављена саопштења са 2. научно стручне конференције одржане 1998. године у Новом Саду чија је тема била савремени русински језик и просветни живот Русина у прошлости и сада, у осмом се налазе саопштења са лингвистичких дана Миколе М. Кочиша, округлих столова и обележавања значајних годишњица, као и хроника Друштва, у деветом наставак објављивања диломских радова студената русинистике (6) као и друге редовне активности Друштва (годишњице, нова издања), у десетом јубиларном саопштења са 3. научно-стручног скупа о русинском језику и књижености и списак чланова Друштва (1970-2006), а у једенаестом још два дипломска рада са русинистике, прилози са Саветовања о русинској лексикографији: издавање речника медицинске терминологије српско-латинско-русиснког и прилози са Литерарног конкурса др Мафтеј Винај Равнице моја широка.

 

Друштво је заједно са Катедром за русински језик и књижевност на Филозофском факултету и Заводом за уџбенике и наставна средства, Оделење и Новом Саду, објавило Српско-русински речник I и II том (1996-1997), а издата је и Граматика русинског језика др Јулијана Рамача (2002). Друштво брине о подизању језичке културе деце и ученика и у вези са тим сарађује са надлежним министарствима и секретаријатима. С тим у вези је израђен пројекат, под називом "Развијање, очување и унапређивање русинског језика деце и ученика" (1996-2000), који је као веома успешан, продужен и у наредном периоду (2001-2007). Лингвистичка секција у сарадњи са Катедром за русински језик и књижевност ради на вишегодишњим пројектима као што су: Речник русинског народног језика, Правопис русинског језика и Речник медицинске терминологије.

 

Издавачка делатност Друштва, подружница и секција такође је веома значајна. То су репринт (2004) и осавремењено (2005) издање Идилског венца "ИЗ МОГ СЕЛА" др Хавријила Костелник, издатог поводом 100-годишњице (1904-2004), три двојезичне српско-русинске књиге: "Русинска гимназија", аутора Ирине Папуга (2000), књига поезије Хелене Хафич Стојков "Колевка и ноћ" (2001) и зборник прилога "Русини у Сремској Митровици" (2004). Песникиња Х.Х.Стојков је аутор још јeдне књиге поезије под називом "Мајци Русинки" (2004). Затим истичемо књигу Меланије Маринковић из Београда (пореклом из Шида) "Дати цвету живот, Шид у мом сећању" (2003) и књигу др Душана Дрљаче (такође аутора из Београда) „Русини у етнографским записима” (2006). Подружница Друштва у Куцури је (од 1996. године) издала девет-десет бројева часописа (билтена) за културу Ерато над Куцуром, затим Зборник куцурских књижевника Дуга над селом (1995), Отето од заборава (1995) и Драмски живот Куцуре (1998), а 2001. године је изашла  Mонографија Куцуре, под називом "Куцура некад и сад"

Друштво реализује културно-уметничке манифестација и ликовне програма међу којима су:

 

- "Дани Миколе М. Кочиша" у сарадњи са Меморијалним одбором "Микола М. Кочиш", основаним  при КПЗВ (1989), сада Заводу за културу Војводине  у Новом Саду,

-  Рад меморијалног одбора проф. Хавријила Х. Нађа, који је основан 2003. године у Новом Саду и доделом награде-плакете са ликом проф. Х. Нађа русинским просветним радницима,

-  "Сусрети русинских школа" - први сусрет је био у Бачинцима (1994), други, трећи и девети у Руском Крстуру (1995, 1996. и 2003), четврти у Шиду (1997), пети у Бачкој Тополи и Новом Орахову (1998), шести у Куцури (2000), седми у Ђурђеву (2001), осми у Кули (2002), десети јубиларни у Бачинцима (2004, јeданаести у Госпођинцима (2005), дванаести у Миклушевцима, Република Хрватска (2006), а тринаести се планира за одржавање у Новом Саду, 2007. године.

-  Ликовна колонија "Стеван Боднаров" у Госпођинцима за ученике (2000-2005) и ликовна колонија за уметнике Сусрет код Боднарова (2004-2005),

-  Литерарно-ликовни конкурси: Др Мафтеј Винај Равницо моја широка" (2004) и Штефан Чакан Басна у русинској књижевности (2006) итд.

 

Клуб ликовних уметника који од 1996. године делује у оквиру Друштва издао је капитално дело у области ликовне уметности под називом: Ликовно стваралаштво Русина (лексикон) у којем су заступљена 122 уметника, а одржане су и три колективне ликовне изложбе у којима је узело учешће преко 50 русинских ликовних уметника, као и више ауторских, међу којима су ликовне изложбе: Хелене Сивч, Владимира Колесара, Хелене Кањух, Јанка Чизмара, Мите Пушкарова, Силвестера Макаја, Владимира Молнара, Милана Колбаса итд.

Редовна настава на русинском језику одржава се у Руском Крстуру, Куцури и Ђурђеву, а у оквиру сарадње са основним и средњим школама у Војводини посвећена је пажња неговању русинског језика са елементима националне културе у срединама у којима због малог броја ученика не постоји могућност организовања редовне наставе на матерњим језику. Овим обликом наставе обухваћено је преко 300 ученика у више од 30 основних и средњих школа у 11 насељених места Русина: Нови Сад (15 школа), Врбас (4), Кула (2), Ново Орахово/Бачка Топола (2), Госпођинци (1), Шид (2) са подручим оделењима у Бачинцима, Беркасову и Бикић Долу, Сремска Митровица (2),  Суботица (1) и Београд (1).

 

Најмлађи негују русински језик у предшколским установама у Новом Саду, Врбасу и Кули, а редовне васпитне групе предшколске деце раде у Руском Крстуру (где постоји и јаслени узраст), Куцури и Ђурђеву. У Руском Крстуру, поред Основне школе "Петро Кузмјак" која делује два и по века (1753-2003) ради и Гимназија на српском и русинском језику у чијем саставу је и средњошколски дом ученика. Школа има савремено опремљену школску зграду; са кабинетском наставом, ликовну галерију, библиотеку, спортске терене итд. Ове, 2006/2007. године почело је изучавање русинског језика и на средњошколском степену образовања у Новом Саду.

 

За рад и унапређење језичких, књижевних и културних активности Друштво је примило више признања,

међу којима је наградa "Искре културе" КПЗВ (1980), а међу члановима Друштва има и добитника призања у области културе  "Вукова награда", "Златна значка" КПЗ Србије итд.

 

Початок :: Početak :: Home